spletkarenje sa sopstvenom dusom

Otavio si me i otisao...   Subota .. Posle toliko godina stabilnog zivota, uredjenog... Dolazis i menjas sve... Menjas mene... Dala bih ti sve i dajem ti sve...Ovaj put sam drugacija, ovaj put volim... I ovaj put odlazis... Dozvolio si da poverujem da si me shvatio, da znas ko sam... Da si onaj koga sam trazila sve ove godine, a onda si nestao... I vise nista nije isto, vise ne umem da zivim svoj san i svoj zivot... Ne umem da se borim, nijedan ne izaziva nista u meni... A ti? Nastavljas, bas kao sto sam i ja nekad... Kad nije bilo bitno... I znam da bih upravo sad morala da uposlim svoje navike.... Da se vidjam s ljudima, trazim dalje... Ali vreme je stalo... I ja ne verujem da me ne volis koliko god bilo ocigledno.... Jer to nisam ja, to nisi ti... Ne znam da gubim, nikad nisam znala... I priznajem.... Sve bih ti dala da se opet vratis... Ali jbg, znam da neces, kao sto znam ida te ne bih ni prihvatila nazad... Ne pposle svega, bez obzira sto te svaka moja celijica zeli.. Imas novi zivot... A i ja sam ga upravo pustila pored sebe... Dobar je... Previse... Sve sto sam zelela dok te nisam srela... Tek smo poceli... Ali volela bih da mu dam sve sto sam davala tebi... Jbg, znam da sam guska... I to svesna... Samo si mi vratio sve sto sam ja nekad radila na isti nacin...